Poznati MC iz Brčkog govori o regionalnoj sceni, digitalizaciji izdavaštva i albumu ‘Štrajk mozga’ – februar 2013.
Edo Maajka, jedan od najuticajnijih MC-jeva Balkana, ove godine obeležava deset godina od izlaska svog debitantskog albuma “Slušaj Mater”. Edin Osmić, prepoznatljiv po britkim tekstovima o socijalnoj nepravdi i svakodnevici, reflektuje na promene koje su zadesile hip hop scenu od njegovog prvenca iz 2002. godine do danas.
“Moj debi je izašao u vreme kada je hip hop scena bila najaktivnija, a sada je izdavaštvo u nezavidnoj poziciji”, ističe Edo. Danas se većina promocije dešava online, dok su tradicionalni mediji izgubili primat. On smatra da je odnos šunda i kvalitetne muzike ostao gotovo nepromenjen, ali da su društvene mreže postale ključni kanal za povezivanje sa publikom.
Nakon što je tokom devedesetih kao izbeglica došao u Hrvatsku, Edo se vraća u Bosnu gde započinje muzičku karijeru kroz bendove Discord i FMJAM kolektiv, a zatim Diskiplinsku Komisiju. Povratkom u Zagreb snima prve demo trake “Minimalni rizik” i “Mahir i Alma”, što mu otvara put do ugovora sa Menartom. Usledili su albumi “No Sikiriki”, “Stigo ćumur”, “Balkansko a naše”, “Spomen ploča” i aktuelni LP “Štrajk mozga” – materijali koji su ga učvrstili na tronu jednog od najkreativnijih autora regiona.
Poslednjih godina Edo često nastupa širom bivše Jugoslavije, ali deo vremena provodi vani – između Zagreba i Jerusalima gde živi njegova porodica. Smatra da je protok informacija između bivših republika sada bolji nego ikad: “Sad su to standardna odredišta, protok informacija je mnogo brži na svim nivoima. Još nismo tamo gde sam priželjkivao pre deset godina, ali smo definitivno bliže.”
Na pitanje može li se živeti od muzike danas, odgovara: „Puno teže, ali može – ako si istovremeno umetnik i znaš računati.“ Kada govori o prisutnosti hip hopa poslednjih godina naglašava: „Potražnja i ponuda su pale, mnogi klubovi više nemaju striktno hip hop večeri kao nekada. Ipak, ex-YU regija ima jaku scenu – iz svake države postoji nekoliko imena koja bi zasijala na svetskim festivalima.“
Album “Štrajk mozga” donosi saradnje sa imenima poput Smaka i Arsena Dedića; Edo kaže da su ti autori deo njegovog muzičkog odrastanja: „Arsen je kategorija za sebe, čovek nevjerovatnog znanja koji još radi punom parom. Smak ima najbolje rifove – zahvalan sam bratu što mi ih je puštao dok sam bio klinac.“
O digitalizaciji izdavaštva kaže da smatra da će diskografske kuće ili nestati ili pronaći novi model poslovanja: „Možda će se rekonstruisati ili početi raditi milion drugih stvari da bi opstale, ali ovako nemaju šanse.“
Proteklih deset godina karakteriše hiperprodukcija tema zbog specifične sredine: „Možda bih u drugoj zemlji pravio albume Ljubavne 1, Ljubavne 2… Strah i mržnja postoje svuda samo različitog intenziteta.” O pesmi posvećenoj društvenim mrežama kaže da one bliske ljude ponekad udalje a daleke približe – ali sve zavisi kako ih koristiš.
Na pitanje o resetovanju društva Edo zaključuje: „Resetovanje je nemoguće – svi bismo ga želeli nakon bola ili razočarenja, ali učenje dolazi iz iskustva. ‘Štrajk mozga’ govori o povratku sebi i oslobađanju od naučenih strahova i predrasuda.”
Edo Maajka ostaje relevantan glas regionalnog hip hopa, kontinuirano preispitujući granice izraza i društvene dinamike Balkana.
