Direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije govori o zakonskim izazovima i digitalnim platformama, 24. decembar 2025.
Veštačka inteligencija menja muzičku industriju, ali i otvara ozbiljna pitanja o zaštiti autorskih prava. Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije, za Dnevnik je izneo kako trenutni zakoni prate ili propuštaju da isprate razvoj novih tehnologija, posebno u kontekstu digitalnih platformi i AI generisane muzike.
U Srbiji postoje dva modela ostvarivanja prava: individualni, gde autor ili producent direktno ugovara uslove sa korisnicima, i kolektivni, koji je dominantan već preko 70 godina kroz organizacije poput SOKOJ i OFPS. OFPS, čiji je Vilotić direktor, sakuplja naknade za emitovanje fonograma od radio i TV stanica, kablovskih operatera i javnih prostora poput kafića i tržnih centara. Raspodela ovih naknada nosiocima prava, prema Vilotiću, postaje sve efikasnija iz godine u godinu.
Srbija je, prema istraživanju globalne organizacije CISAC, za 2024. godinu rangirana na 43. mestu u svetu po ukupnim prihodima ostvarenim od autorskih prava, što je značajno s obzirom na veličinu tržišta i relativno niske tarife u poređenju sa ostatkom Evrope. Ovaj podatak potvrđuje rastuću svest i delotvornost sistema naplate prava, ali i potrebu za daljim unapređenjem zaštite autora u digitalnom dobu.
Nove platforme poput TikToka, YouTube-a i Instagrama predstavljaju dvosekli mač: priliku za ostvarivanje prihoda, ali i rizik od zloupotreba. Vilotić navodi da su društvene mreže često prostor za pirateriju, kao što su slučajevi kada se na njima reklamira prodaja USB-ova sa stotinama pesama bez dozvole nosilaca prava. Unija diskografa Srbije, gde je Vilotić generalni sekretar, podnela je poslednjih meseci više od 10 krivičnih prijava zbog ovakvih zloupotreba.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Vilotić podvlači da AI sistemi često koriste zaštićene muzičke i tekstualne sadržaje bez znanja i saglasnosti autora. Ova praksa pokrenula je talas diskusija i pravnih sporova globalno, dok domaći zakonodavni okvir još uvek pokušava da održi korak sa brzim tehnološkim promenama. Muzika, bez obzira na to da li je kreirana u studiju ili putem algoritma, uvek ima svog autora i vlasnika prava – zaštita tih prava, smatra Vilotić, nije samo finansijsko pitanje, već i stvar priznanja i poštovanja prema kreativnosti.
S obzirom na brzinu kojom AI prodire u muzičku sferu, muzička zajednica u Srbiji poziva na modernizaciju zakona i jaču primenu postojećih pravila, kako bi autori i producenti i u digitalnom okruženju nastavili da ostvaruju svoja prava i priznanja.
